Uloga servo sistema je da omogući bezbednu vožnju na visokim brzinama.
U redovima koji slede, saznaćete šta je prethodilo razvoju servo sistema i kako je servo sistem uticao na automobilsku industriju tokom i nakon Drugog svetskog rata.
Izazovi sa kojima su se suočavali prvi vozači
Tokom prvih nekoliko godina od razvoja automobila, upravljanje vozilom je bio pravi izazov. Ukoliko bi želeo da skrene levo, vozač je bio prinuđen da fički okrene točak. Lakoća/težina okretanja točka zavisila je od tla po kome se vozilo kretalo. Okretanje točkova bilo je teže ukoliko je vozilo mirovalo.
Pomenuta (otežavajuča) karakteristika automobila iz ranih 20ih godina, 20. veka zabrinjavala je čak i one, avanturističkog duha, koji su želeli da uživaju u slobodi koju im je pružala voćnja automobila.
Patentiranje servo sistema
Prvi patent za servo sistem dodeljen je G. V. Fitsu, 1876. godine - mnogo pre nego što su automobili zaokupili pažnju šire javnosti. Hidraulični servo sistem je patentiran tokom 1902. godine u Velikoj Britaniji. Dve godine kasnije, federalna vlada je dodelila patent za servo sistem vakuumskog tipa.
Prvi praktični servo sistem
Davne 1926. godine, inženjer Fransis Dejvis osmislio je prvi praktični servo sistem. Njegov cilj je bio da upravljanje vozilima učini lakšim. Tokom dvanaest godina posvećenog rada, između 1931. i 1943. godine, dobio je pet patenata, svaki za po jednu komponentu servo sistema.
Za Dejvisa se raspitivao Dženeral Motors (General Motors). Nakon što su stupili u kontakt sa njim, inženjer je počeo da radi na razvoju unađređene verziji njihovog hidrauličnog servo sistema. Nažalost, ova verzija nije stigla do proizvodnje. Inicalni plan je bio da se unapređena verzija servo sistema ugradi u Kadilak. Međutim, loše stanje ekonomije uticalo je na to da 1934. godine kompanija prekine saradnju sa Dejvisom i obustavi rad na projektu.
Dve godine kasnije, Korporacija Bendiks (the Bendix Corporation) se obratila Dejvisu sa predlogom da u saranji sa njima završi svoj hidraulični servo sistem i predstavi ga na tržištu. Dejsvis je pristao i u naredne tri godine, njegov servo sistem je ugrađen u nekoliko vozila. Čak je i Dženeral Motors kupio dva primerka i ugradio ih u Bjuik modele.
Servo sistem tokom Drugog svetskog rata
Nakon napada na Perl Harbor, u decembru 1941. godine, pojačana je prozivodnja vozila potrebnih na američkom ratnom frontu. Tada je ustanovljeno da je servo sistem neophodan kako bi se olakšalo upravljanje oklopnim vozilima. Još od 1940. godine, Bendiks-Dejvis servo sistem, ugrađivan u oklopna vozila, proizvodio je Ševrolet (Chevrolet) za britansku vojsku. Po zavšetku rata, procenjeno je da je servo sistem ugrađen u više od 10,000 vozila. Bila su to vojna vozila sa evropskih bojišta.
Servo sistem nakon Drugog svetskog rata i osvajanje američkog tržišta
Po završetku rata, Krajsler (Chrysler) je pokrenuo sopstvenu proizvodnju servo sistema. U tom trenutku Dejvisovi patenti su istekli, tako da se kompanija poslužila njegovim dizajnom kao osnovom za dizajn njihovog servo sistema. Dejvis i Dženeral Motors su obnovili saradnju nakon rata i inženjer se ponovo posvetio razvoju servo sistema za njihova vozila.
Već početkom 1953. godine, oko milion automobila je koristilo servo sistem. Samo tri godine kasnije, četvrtina Amerikanaca je vozila automobile sa ugrađenim servo sistemom. Do danas je razvijeno nekoliko tipova servo sistema. Ipak, mnogi automobili i dalje imaju hdraulični sistem, čime se povrđuje kontinuirani uticaj inženjera Frensisa Dejvisa.
Tipovi servo sistema danas
Podela servo sistema obuhvata hidraučični servo sistem, električni servo sistem i kombinovani (elektro-hidraulični) sistem.
Hidraulični servo sistem
Hidraulični servo sistem nastao je dodavanjem hidrauličnog razvodnika na zupčanik. Uloga razvodnika je da prenosi pritisak ulja koji dobija iz servo pumpe. U zavisnosti od toga na koju je stranu vozač okernuo volan, pumpa svara pritisak u levu ili desnu stranu. Pritiak, preko klipa koji se nalazi na sredini zupčaste osovine, gura osovinu i time olakšava upravljanje vozilom.
Hidraulični servo sistem se sastoji od servo pumpe, servo letve i cevi. Servo pumpa pokreće motor preko kaiša, dok servo letva razvodi pritisak iz jedne u drugu stranu. Servo letva i servo pumpa su spojene cevima i crevima napravljenim od materiala dovoljno jakog da trpi željeni pritisak.
Električni servo sistem
Električni servo sistem umesto hidrauličnog razvodnika ima elektromotor. Kod ovog tipa servo sistema u potpunosti je izostavljena upotreba hidraulika i ulja. Kod pojedinih modela automobila, elektromotor se nalazi na letvi volana, dok je kod drugih ustanovljen sistem - takozvana - city serva, odnosno, mogućnost uključivanja/isključivanja pomoći prilikom upravljanja u uslovima gradske vožnje.
Kombinovani servo sistem
Kombinovani, odnosno elektro-hidraulični servo sistem se sastoji od električne pumpe koju pokreće električni motor, vrteći osovinu koja u hidrauličnom delu stvara pritisak i usmerava ulje do letve volana.
Značaj održavanja servo sistema
Kao što smo rekli, servo sistem olakšava upravljanje vozilom i obezbeđuje bezbednu voznju. U skladu sa tim, važno je napomenuti da je dužnost svakog vozača da redovna proverava ispravnosti servo sistema. Prepoznati simptome kvara servo letve i pumpe je pola posla, ostatak prepustite proverenom servisu i pouzdanom majstoru.
